Са мог прозора могу видети све сто ме окружује. Ујутру јаки мразеви осликавају разне шаре по мом прозору.
Све чешћа киша и хладније време говори нам да је стигла позна јесен. Земља је мокра и блатњава.Трава је омлитавила и полегла. Пуна је влаге, а рано ујутру она побели од мраза и слане. Дрвеће је оголело. Лисшће је опало на мокру земљу. Све чешће видим како су по гранама дрвећа попадале сребрне перлице. Небо је тмурно и облачно. Сунце се стидљиво скрива иза облака. Црни облаци нам доносе пуно кише. Ваздух је влажан и хладан. У њему се осећа мирис снега који тек треба да падне. Мале животиње улазе у своје јазбине где ће провести остатак зиме. Људи су углавном у својим топлим домовима. Они облаче топлије јакне, капе, шалове и рукавице. Напољу је све сиво и суморно. У мени јесен буди тужна осећања због тога сто је све сиво и изгубиле су се веселе боје.
Хладнији дани и јаки мразеви говоре нам да је јесен при крају.
Бојана Живковић, 4/4
ПОЗНА ЈЕСЕН У МОМ СЕЛУ
У златним кочијама тихо и сасвим полако стигла је јесен у моје село. Са собом је донела прелепе боје, мирисе и укусе зрелог воћа. Али како су дани пролазили и она се мењала.
Дани су постали тмурни, суморни и влажни. Кишне капи су се често сливале низ прозоре и олуке, а на улицама су се стварале барице и блато. Хладан ветар немилосрдно савија оголеле гране, грубо кидајући и последње увело лишће. Гледам кроз прозор моје собе. Све ми изгледа тужно. Не чује се песма птица, не жубори поток. Ливаду, која је била препуна пољског цвећа, сад је уништила слана.Све изгледа још жалосније када се у мом селу појави магла. Позна јесен је отерала и птице из мога села. Остали су само врапци, који се шћућурени једни уз друге греју.
Не волим позну јесен зато што је тужна. Тужно је небо, тужно је дрвеће, тужна је трава. Зато се унапред радујем зими, јер када падне први снег све ће постати светлуцаво и бело.
Матић Аница 4/4
Октобарске боје у мом крају
Октобар…Пун разних предивних боја које јесен чува и тачно зна кад треба да их пусти да лете и шарају цео свет.
Жута, наранџаста, црвена, окер, помало зелена, па златна. Све су то боје хаљина на дрвећу. Јарко љубичаста, светло зелена, црвена... Оне су сачуване за разно воће ког сад највише има. Прошарани тепих од лишћа је шушкав и дебео. Јаки ветрови терају и терају шарено лишће да се откачи са грана и да лети и лети преко целог света и да изгледа као рај. Зимница,пуни ормари,...Ближи се јака зима, па се мамине руке муче да све спреме за зиму. Птице селице полако одлазе на југ и све до пролећа нам се неце вратити. Пијаце су пуне разнобојних плодова. Само један гриз те одведе у царство укуса.
Волим јесен јер је прелепа и пуна јарких боја.
Јована Миловановић 4/4
Јесен
У јесен је кестен плод,
Грожђе му је диван род.
Ластама се сеобе ближе,
На гранама се жуто лишће ниже.
Када јесен дође и топли дани оду,
Видећемо падајућу воду.
У школу се враћам ја, ура!
Димитрије Стојановић, III-4
Јесен
Једног дана шетао се дечак и чудио се што лишће жути. Онда се вратио из дуге шетње и питао: „Мама, зашто се лишће жути?“. Мама је рекла: „Сине, зар ниси гледао у календар?“. „Не, мама“. Отишао је у собу и погледао у календар. „Сада је јесен“. Тако је мистерија решена.
Михаило Ђурђевић, III-4
ЈЕСЕН
Јесен је пред нама у златним кочијама.
Доноси радост и осмех на лице.
Јесен је предивно годишње доба. Тада је све шарено. Дрвеће зелене хаљине мења за златно-шарене. Цветова више нема.
Сада га је заменио шарени тепих од лишћа.
Птичице не певају песме. Немају времена јер морају да скупљају храну за зиму.
Сунца скоро да и нема. Сад долазе кише и јак ветар.
Волим јесен јер је тада лепо и зато што волим да прва одем у шуму и видим каква ме лепота ту чека.